Bilo da je donor hipertenzije


U načelu ne bi trebalo da boluje od šečerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, raka, srčanih i bubrežnih bolesti, malignih i drugih oštećenja jetre, anemije srpastih ćelija, hepatitisa ili HIV-a U vreme operacije donor mora biti bez infekcije ili upale.

Najidealniji živi donor davalac je jednojačani blizanac, zatim brat ili sestra, gde je verovatnoća za potpunu podudarnost Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Davaocu se radi selektivna renalna angiografija da bi se otkrile eventualne abnormalnosti bubrežnih arterija, jer to znatno otežava transplantaciju.

Oblici transplantacije bubrega[ uredi ] Transplantacija bubrega je procedura koja podrazumeva multidisciplinarni - timski rad nefrologa, transplantacionog hirurga, anesteziologa, kao i specijalista ostalih medicinskih grana kardiologa, pulmologa, endokrinologa, infektologa itd. Sama intervencija počinje nakon što se pristupi kroz otvor načinjen na trbušnom zidu ispod rebarnog luka zahvaćene strane.

Nakon pristupa bubregu vrši se prvo podvezivanje svih krvnih sudova koji krvlju snabdevaju bubreg. Potom se tkivo koje ga okružuje pašnjivo odvaja od bubreg i ostalog tkiva, bez povređivanja ovojnice bubrega.

Sledeći akt je podvezivanje i odstranjivanje uretera cevi koja odvodi mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku.

bilo da je donor hipertenzije

Na kraju se bubreg zajedno sa pripadajućim krvnim sudovima i masnom ovojnicom, u komadu odstranuje iz trbušne duplje i šalje na detaljnu patohistološku analizu.

Svako krvarenje se zaustavlja a rana na trbuhu se zatvara ušiva. Laparoskopska tehnika transplantacije[ uredi ] Bez obzira na metodu koja će biti primenjena nefrektomija daje podjednaki broj komplikacija, sličnu funkcija grafta i slično preživljavanje, jedino što je nakon da taoke hipertenzija metode manji postoperativni morbiditete, kraći tok oporavka i bolji su estetski rezultati u odnsou na otvorenu intervenciju.

Jedna je od metoda transplantacija bubrega kroz rez u predelu prepona od samo 5 cm koja u potpunosti vrši tehnikom laparoskopske hirurgije. Laparoskopska tehnika omogućava minimalnu dužinu boravka u bolnici za donore i koristi se samo u centrima sa veoma iskusnim i stručnim osobljem i ima mnoge prednosti u odnosu na otvorene operacije.

Na primer, otvorena operacija zahteva rez dug cm, dok sa laparoskopijom pravi rez od samo 5 cm dužine. Operacija se izvodi pomoću kamere koja se ubacuje u predeo trbuha i tako omogućava visoku vizuelnu kontrolu. Manji hirurški rez dalje podrazumeva i manje bola posle operacije i manji rizik po samu hiruršku ranu. Nedostatak velikih hirurških ožiljaka ublažava kozmetičke probleme i smanjuje rizik od hernije, utrnulosti, infekcije hirurškog reza i postoperativne rane, kao i plućne embolije. Zbog napredne medicinske tehnike koja se ovde koristi, donori mogu biti otpušteni iz bolnice u roku od 24 sata nakon operacije, a svakodnevnim aktivnostima i poslu mogu se vrati posle nedelju dana.

Primalac može da bilo da je donor hipertenzije bolnicu nedelju dana nakon operacije. U suštini ovakva transplantacija koja nosi naziva pre-emptivna transplantacijapredstavlja najbolji način lečenja pacijenta sa ESKD, jer se njom: izbegavaju rizici i komplikacije, izbegavaju nelagodnosti rizici koji su povezani sa dijalizom, postižu bolji rezultati preživljavanja grafta nego kod transplantacije koja je usledila posle perioda lečenja dijalizama.

Imajući u vidu navedeno veoma je važno razmotriti mogućnost pre-emptivne transplantacije kod svih pacijenata sa Bilo da je donor hipertenzije koji imaju već obezbeđenog potencijalnog donora.

Ukrštena donacija bubrega[ uredi ] Ukrštena donacija je procedura kojom se razmenjuju bubrezi između dva nepodudarna para 2 donora i 2 recipijenta. Ova procedura, imajući u vidu medicinsko pravo, u Srbiji nije dozvoljena Zakonom, ali se sprovodi u nekim državama sveta.

Meni za navigaciju

Razlozi Transplantacija bubrega od živog donora ima određene prednosti u odnosu na transplantaciju od kadaverskog donora ili dijalize. U takvim slučajevima procedura je moguća samo ukoliko je bubreg drugog donora pogodan za prvog recipijenta i ako je bubreg prvog donora pogodan za drugog recipijenta.

Na taj način se mogu uspešno uraditi dve transplantacije bubrega kod dva para sa nepodudarnim krvnim grupama. Pripremni period Pre samog hirurškog postupka, nizom unapred utvrđenih procedura treba utvrditi: da postoji medicinska, psihološka i socijalna pogodnost za transplantaciju, kako kod recipijenta, tako i kod donora organa u slučaju transplantacije od živog donora.

bilo da je donor hipertenzije

Tok operativnog zahvata Transplantirani bubreg se implantira u levu ili desnu ilijačnu preponsku jamu primaoca, pri čemu se njegovi nativni bubrezi ne uklanjaju. Kod transplantacije od živog nefarmako- sprječavanje hipertenzije, donor i recipijent se operišu istovremeno. Transplantacija bubrega je velika operacija koja traje između tri i pet sati i izvodi se u opštoj anesteziji.

Od donora se najčešće uzima levi bubreg, bilo putem otvorene ili laparoskopske nefrektomije. Posle uklanjanja, donorski bubreg se dobro ispira specijalnim hladnim rastvorom, a potom se pažljivo implantira u desni ilijačni prostor recipijenta.

U najvećem procentu slučajeva nativni bubrezi recpijenta se ne uklanjaju. Postoperativni tok Kada se radi o transplantaciji od živog donora, transplantirani bubreg najčešće počinje da funkcioniše odmah po implantaciji. Kada se radi o kadaverskoj transplantaciji, transplantirani bubreg nekada ne funkcioniše zadovoljavajuće i po nekoliko dana, ili čak i nedelja. Bolesniku sa takvom, odloženom, funkcijom grafta, mogu biti potrebne dijalize dok funkcija transplantiranog bubrega ne postane adekvatna.

Neposredno posle transplantacije, a i kasnije sve vreme dok transplantirani bubreg funkcioniše, nefrolog sprovodi medicinski nadzor recipijenta, prati funkciju presađenog organa i primenu imunosupresivnih lekova. Obavezno se prati i zdravstveno stanje donora. Godišnji skrining Svi bolesnici sa transplantatom moraju se pratiti na bilo da je donor hipertenzije 6—12 meseci do kraja života, a praćenje bubrežne funkcije i neželjenih efekata imunosupresivne terapije, treba sprovoditi na svakih 4—8 nedelja.

Imunosupresivna terapija[ uredi ] U vreme savremene imunosupresije vodeći problem nisu akutna odbacivanja transplanta, već dugotrajno preživljenje presađenog bubrega i primaoca.

Transplantacija bubrega

Imunosupresive se bira prema pojedinačnim karakteristikama primaoca, ali i prema kvalitetu organa donora. Danas je vodeći uzrok gubitka preseđenog bubrega smrt primaoca sa funkcionalnim bubregom.

VOĆE KOJE SMANJUJE KRVNI PRITISAK (KURIR TV)

Zbog toga je pre transplantacije potrebno dobro proceniti sva faktore rizika prisutne kod primaoca i na osnovu toga izvršiti praviln izbor imunosupresione terapije i time pokušati sprečavanje razvoja komplikacija. Neposredno posle transplantacije, a i kasnije sve vreme dok transplantirani bubreg funkcioniše, nefrolog mora sprovodi medicinski nadzor nad recipijentom, pratiti funkciju presađenog organa i primenu imunosupresivnih lekova.

Većina epizoda odbacivanja i drugih komplikacija javlja se unutar 3—4 meseca nakon transplantacije. Rizik od odbacivanja je najveći u prvim mesecima nakon transplantacije, ali je kasnije znatno smanjen. Međutim, ova imuna reakcija i tendencija tela da odbije transplantiranih organa i kasnije sasvim ne prestaje. Zahvaljujući modernoj i veoma efektivan imunosupresivne lekovma, učestalosti i težine odbacivanja značajno su manje od pre dve ili tri decenije. Ako je transplantacija bubrega, bilo od živog donora ili od kaadavera, prvi oblik lečenja, stopa preživljavanja pacijenta i stopa transplantcije jednaka je ili čak i bolja nego kada je transplantacija obavljena nakon što je terapija dijalizom već počela.

bilo da je donor hipertenzije

Među bolesnicima čiji transplantat preživi prvu godinu, polovina premine zbog nekog drugog razloga uz očuvanu funkciju transplantata, a druga polovica razvije hroničnu nefropatiju sa postupnim gubitkom funkcije transplantata nakon 1—5 godina. Stopa hroničnog odbacivanja je veća u crnaca nego belaca. Uzorak za biopsije: prisustvo limfocita u tubularnom epitelu, svedoči o akutnom ćelijskom odbacivanju bubrežnog transplantata Hiperakutno odbacivanje kalema na operacionom stolu Dešava se još u toku operacije kao posledica postojanja antitela HLA.

Danas se hipertenzija može sam uzeti novac od hipertenzije događa, jer se podudarnost organa proverava pre transplantacije. Akutno odbacivanje kalem Dešava se u prva tri meseca nakon presađivanja i ispoljava se povišenom temperaturombolom u predelu kalema, smanjenim izlučivanjem mokraće i smanjenjem bubrežne funkcije. Nekada tegobe nisu izražene pa odbacivanje ostaje neprepoznato i može biti uzrok kasnijeg hroničnog odbacivanja.

bilo da je donor hipertenzije

Akutno odbacivanje može biti i posledica korišćenja niskih doza imunosupresivnih lekova ili samoinicijativnog prestanka njihovog uzimanja od strane pacijenta. Ako se biopsijom utvrdi da je došlo do početnog odbacivanja kalema, primenjuju se velike doze kortikosteroida. Ako ne dođe do pozitivne reakcije primenjuju se monoklonska OKT3 antitela u trajanju od 10 do 14 dana.

Karakteriše se neprimetnim i postepenim porastom kreatinina u krvi.

bilo da je donor hipertenzije

U bilo da je donor hipertenzije se javljaju belančevine proteinurijaa ako su one ranije bile prisutne, njihova količina se uvećava.

HNK se češće javlja ako je davalac bubrega starija osoba, osoba suprotnog pola ili dosta manje težine od primaoca. Veći rizik, za nastanak hronične nefropatije kalema, imaju osoba sa hipertenzijomkao i infekcijom i povišenom masnoćom u krvi.

Učestalost komplikacija kod potencijalnih donora.